Kritike

… Posle duge pauze vratili su se na scenu 2017. godine, priključili mlade kompozitore i pijaniste da budu deo njihove ekipe (Andrej Negić i Dimitrije Beljanski su članovi Ansambla i učesnici Klavirskog neba) i učinili da se na genijalan način spoje sedamdesete i osamdesete sa XXI vekom. Ansambl je u isto vreme škola, orkestar, hipi komuna, izvor entuzijazma i radost sviranja. Neverovatno smo srećni svi mi koji volimo muziku što ti divni ljudi postoje i rade.

Ivan Lončarević, 2020.

… Naslovljen kao Srpski minimalisti, repertoar je obuhvatao dela kompozitora različitih generacija, čija se ostvarenja oslanjaju na repetitivnost kao centralni gradivni princip. Ipak, u pitanju su bile sasvim raznolike stvaralačke poetike: od striktnog, mehaničkog zvuka; preko minimalističkih rešenja ritmičke komponente dela; zatim kompozicije sa vokalnim elementima; sve do melodijski jednoličnog, ali bojama slojevitog muzičkog tkiva gotovo orkestarske sonornosti.

… Uporedo, uvek između numera, slušali smo kratku i živopisnu priču o kompoziciji koja će uslediti.

Niške muzičke svečanosti NIMUS
Nataša Tasić, 2019.

… Simultani koncert dviju posve različitih grupa kojima je zajednička tek sklonost za muzičku minimaliju. I dok se Michael Nyman sa svojim ansamblom uspješno bavi isušivanjem brojnih melodijskih modela prošlosti i sadašnjosti – od Mozarta do rocka – Miloš Raičković i Ansambl za drugu novu muziku, SKC iz Beograda upravo asketski meditira po vibrafonu i sličnim glazbalima tjerajući naprosto na slušni odmor nakon penetrantne pulsacije Nymanovih instrumenata.

Muzički Biennale, Zagreb/ Hrvatska
Jagoda Martinčević-Lipovčan, 1979.

… Dvanaest izvođača na šest klavijatura i dva vibrafona kreirali su zvučne prostore koji su istovremeno oduševili slušaoce i hipnotišućom elegancijom i rafinmanom forme.

… Veliki aplauz za ansambl koji je delovao na visokom nivou, omogućivši da kreativno bogatstvo ovog muzičkog pravca dođe do izražaja.

Festival minimalne muzike, Kasel /Nemačka Andreas Köthe, 2019

… Био је то фасцинантан концерт којим је обележено 40 година од оснивања Aнсамбла, са преко десет пијаниста за клавирима, електронским и електричним клавирима, по двоје, па и троје за сваким инструментом истовремено, и делима Савића (премијерно Ојлеров акорд – Шепардови тонови и ABC Music из 1980.)  и Раичковића (Waiting for C-A-G-E из 2012.  и Water Tones из 1977.) Пуна сала некадашњих и новопридошлих фанова овацијама и дугим аплаузима поздравила је како нови компакт-диск, тако и поновно окупљање и подмлађивање Ансамбла за другу нову музику који је свој следећи наступ у СКЦ-у најавио за почетак лета.

Зорица Премате, Политика  2018.

… Програмски дијапазон новосадског концерта Ансамбла за другу нову музику пружио је слушаоцима увид у ранија дела, настала и извођена седамдесетих година, као и нове композиције написане прошле и ове године, на занимљив начин приказујући след изражајног и стилског развоја ове, условно би се могла назвати, београдске школе минимализма, која је и данас, као што је била у свом зачетку, потпуно равноправна и у блиском дослуху и резонанцији са доминантним појавама овога музичког израза у свету.

Б. Хложан, Дневник 2018.